Концепција менаџмента људских ресурса (HRM)

Након што смо прошли кроз теоријски део који одређује менаџмент људских ресурса било би добро да прођемо кроз концепцију, а касније и кроз циљеве и задатке менаџмента људских ресурса.

Људска енергија је као светлосна енергија. Када се расипа, она се, као и код обичне сијалице, расипа на уобичајен начин. Али када се усмери и концентрише у једном правцу, као код ласерског снопа, има може да пресече сваку препреку..

Појам менаџмента људских ресурса (HRM)

 

Као прво требало би објаснити значење појма људски ресурси. Људски ресурси подразумевају укупни људски потенцијал у организацији: рaсположива знања и искуства, употребљиве способности и вештине, могуће идеје и креације, степен мотивисаности и заинтересованости за остваривање организционих циљева и слично. Другим речима, појам људски рeсурси се посматрају кроз призму укупних људских вредности и потенцијала. На менаџменту организације је да их препозна и на прави начин активира и усмери у правцу реализације пројектованих циљева.

 

Стога, менаџмент људских ресурса у бити представља нову концепциу односа према запосленима и начину управљања њиховим радом и развојем. Она је настала као последња етапа развоја кадровског менаџмента, као одговор на промене које су настале у сфери економије (тржишни концепт привређивања), организације (нове организационе форме, глобализацијe и др.) и менаџмента (промене у структури, садржају и методама рада).

 

Као синоним за менаџмет, у домаћој литератури и пракси, помиње се, често, и термин управљање. Стога, као синоним за менаџмент људским ресурсима у домаћој литератури може се наћи и одређење управљање људским ресурсима.

Кроз разну литературу одређни аутори употребљавају термин „кадровска функција“, „персонални менаџмент“, као скуп делатности везаних за запослене у организацији. Ово становиште се заснива на функионалном посматрању организације, када су се све делатности везане за запослене обављале у оквирима кадровског менаџмента тј. пре настајања менаџмента људских рeсурса као нове концепције.

 

Преображајем „кадровске функције“ и „пресоналног менаџмента“ у једну од кључних функција менаџмента, послови и aктивности који се односе на људе у организацији најзад су постали део менаџмета активности, добијајући стратегијски значај за предузеће и његово пословање.

 

Основни концепти HRM

 

Као научна дисциплина, менаџмент људских ресурса се јавља почетком 80-тих година у САД интегрисањем спознаја различитих наука, које су се на одређени начин бавиле питањем човека и организације. Ради се, дакле, о интердисциплинарној теорији, која своје основе има у: психологији, организацији и теорији менаџмента, ергономији, економији, социологији, антропологији, андрагогији, медицини рада, праву ...

Менаџмент људских ресурса је интердисциплинарна теорија, која захтева широк спектар знања из различитих научних области ради целовитог сагледавања и изучавања свог предмета:

• коришћења, одржавања и развоја људског потенцијала у организацији.

За разлику од наведених наука, које се парцијално и свака из свог угла бави човеком и његовим радом, менаџмент људских ресурса интегрише и целовито сагледава све те аспекте са становишта организационе ефикасности, при чему полази од задовољавања људских потреба.

 

Зато се менаџмент људских ресурса може окарактерисати као:

• интер-дисциплинарна,
• хуманистичка,
• друштвена и
• примењена научна дисциплина.

Хуманистички карактер менаџмента људских ресурса произлази из његових основних циљева и  принципа, који се базирају на усаглашавању индивидуалних и организационих циљева и респектовању људских потреба.

 

Друштвени карактер менаџмента људских ресурса произлази првенствено из чињенице да је предмет спознаје човек и његов однос према организацији као битној друштвеној ћелији. Кроз тај однос се преламају многи шири друштвени односи, и обрнуто.

Менаџмент људских ресурса није научна дисциплина спекулативног карактера, него оријентисана на праксу и практичну примену теоријских спознаја. Њена сврха је унапређење организационе праксе управљања људским ресурсима ради бржег развоја и остваривања циљева организације, као и развоја индивидуалних потенцијала појединаца.

 

Менаџмент људских ресурса, као однос према људском фактору у организацији или пословна филозофија, изражава одговарајуће ставове и схватања менаџмента. Савремена схватања и филозофија настала под утицајем промена окружења, технологије и укупних услова пословања постављају квалитативно другачије захтеве пред човека и организацију.

Битна одлика савременог менаџмента људских ресурса је да је он равноправан партнер у планирању стратегије развоја. Улога менаџмента људских ресурса није само да прилагоди своје активности пословној стратегији организације, нити, засигурно, само да буде носилац оперативних дневних задатака, као шо су пријаве и одјаве запослених. Потреба да се људски ресурси организације осмисле као конкурентна предност значи да менаџмент људских ресурса мора бити равноправан партнер у формулацији, као и остваривању  циљева и стратегије организације.

 

Менаџмент људских ресурса, као нова концепција и пракса, на почетку 21. века, постаје носећа основна функција која има улогу подршке линијским и функционалним менаџерима у остваривању њихових циљева и пословне успешности.