Demistifikacija menadžmeta ljudskih resursa
Verovatno је pisanje o problemu ljudskih resursa nepopularno, ovde u Srbiji, jer postoji dosta primera u svakodnevnom životu da nije sve onako kako bi trebalo da bude, pa tako je i u sferi ljudskih resursa.
Danas, kada čujete da je preko pola milion intelektualaca napustilo Srbiju u zadnjih 10tak godina imate dve opcije razmišljanja. „Većinska“ opcija razmišljanja je da pomislite kako su to srećnici koji su svoju sreću našli na drugom mestu i da je dobro što su otišli. „Manjinska“ opcija razmišljanja je da pomislite na to šta dolazi sutra. Šta ćemo da radimo mi koji smo ostali, kako će taj odlazak da se odrazi na nas koji smo ovde i čija deca treba da stasaju u ovoj zemlji?
Ovo sada, sigurno, zvuči kao poziv na akciju, ali pre nego što nešto preduzmete u svom svakodnevnom životu, potrebno je da se razume o čemu se priča. Zato, ne treba bežati od teorije. Ona nam pruža mogućnost da sagledamo svoju stvarnost i svoje akcije iz nekog drugog ugla. Na osnovu toga možemo definisati svoje buduće akcije, ponašanje i svoje ciljeve. Na kraju krajeva, svi mi danas manje ili više smo, neki deo dana, zaleplje ni za naš komp ili smartphone i čitamo neku teoriju.
Iako sam mnogo puta čuo, kada se spomene izraz „ljudski resursi“, kako svi znaju šta je to i šta on podrazumeva, odlučio sam da to bude početni članak na blogu. Da počnemo od teorijske postavke i gradimo put dalje uz iskustva iz stvarnosti i traženje boljih rešenja.
Zato da krenemo!
Još na početku 90-tih organizovano je jedno obimno međunarodno istraživanje kojim je obuhvaćeno 214 velikih kompanija, sa ciljem da se utvrde prioritetni zadaci za održavanje nivoa uspešnosti privrednih organizacija i napredak u poslovanju. Rezultati su pokazali: najvažnije je razvijati marketinšku strategiju i strategiju razvoja ljudskih resursa. [1]
Usled stalnog privrednog rasta i tehnološkog razvoja dolazi do iscrpljivanja energetskih resursa, promjene privredne strukture, jačanja konkurencije i pooštravanja uslova opstanka i uspeha u poslovanju. Svet sedamdesetih godina prošlog veka postao je svestan tri vrste ograničenja: zemlja je ograničena, financije su ograničene, prirodna bogatstva su ograničena - samo ljudski potencijal nije ograničen.
U današnje vreme su ljudski resursi, a ne mašine, ključ poslovne efikasnosti svakog poslovnog sistema. Oni predstavljaju njegovo znanje i veštine koje omogućavaju konkurentsku prednost na globalnom tržištu. Ljudski resursi se racionalnom upotrebom preobrazuju u ljudski kapital, a budući da su njegovi činioci znanje, kreativnost i inovativnost-dakle duhovne komponente posebne vrste, a naročito poduzetnost i intelekt, to ti činioci u akciji, s obzirom na svoje ciljeve, poprimaju obilježje intelektualnog kapitala.[2]
Kao prvo trebalo bi objasniti značenje pojma ljudski resursi. Ljudski resursi podrazumevaju ukupni ljudski potencijal u organizaciji: raspoloživa znanja i iskustva, upotrebljive sposobnosti i veštine, moguće ideje i kreacije, stepen motivisanosti i zainteresovanosti za ostvarivanje organizcionih ciljeva i slično. Drugim rečima, pojam ljudski resursi se posmatraju kroz prizmu ukupnih ljudskih vrednosti i potencijala. Na menadžmentu organizacije je da ih prepozna i na pravi način aktivira i usmeri u pravcu realizacije projektovanih ciljeva.
Stoga, menadžment ljudskih resursa u biti predstavlja novu koncepciju odnosa prema zaposlenima i načinu upravljanja njihovim radom i razvojem. Ona je nastala kao poslednja etapa razvoja kadrovskog menadžmenta, kao odgovor na promene koje su nastale u sferi ekonomije (tržišni koncept privređivanja), organizacije (nove organizacione forme, globalizacij i dr.) i menadžmenta (promene u strukturi, sadržaju i metodama rada).[3]
Kroz raznu literaturu određni autori upotrebljavaju termin „kadrovska funkcija“, „personalni menadžment“, kao skup delatnosti vezanih za zaposlene u organizaciji. Ovo stanovište se zasniva na funkionalnom posmatranju organizacije, kada su se sve delatnosti vezane za zaposlene obavljale u okvirima kadrovskog menadžmenta tj. pre nastajanja menadžmenta ljudskih resursa kao nove koncepcije.[4]
Preobražajem „kadrovske funkcije“ i „presonalnog menadžmenta“ u jednu od ključnih funkcija menadžmenta, poslovi i aktivnosti koji se odnose na ljude u organizaciji najzad su postali deo menadžmeta aktivnosti, dobijajući strategijski značaj za preduzeće i njegovo poslovanje.
[1] Vujić D.,Menadžment ljudskih resursa i kvalitet,Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2003, str. 3
[2] Ćamilović S.,Vujić V., Osnove menadžmenta ljudskim resursima, Tekon Beograd, 2007 str.19
[4] Jovanović-Božinov M.,Kulić Ž., Cvetkovski T., Pojam, predment i ciljevi upravljanja ljudskim resursima, prema Dulić D., Etički problemi upravljanja ljudskim resursima, Hrestomatija, FCO, Beograd, 2005, str. 11-15
Нема коментара:
Постави коментар